Dete u uzrastu od tri do četiri godine je pravi mali sponđa, uvek spremno za nova znanja i iskustva. Međutim, iznenađuje da se tokom školovanja većina tih malih sponđa punih pitanja i interesa za sve, pretvori u mrzitelje učenja kojima je škola, učenje, domaći, a posebno čitanje – teret i muka. Deca ne postanu nezainteresovana i lenja sama od sebe, oni to nauče. Često svu odgovornost za učenje i školski uspeh roditelji, posebno tokom osnovne škole, preuzmu na sebe, tako da dete sve manje brine i razmišlja o tome.
Ključne pouke:
- Motivacija za učenje može se izgubiti tokom školovanja, ali je moguće je ponovo pokrenuti
- Roditelji često preuzimaju previše odgovornosti za školski uspeh deteta
- Deca treba da uče zbog sebe, a ne samo zbog dobrih ocena
- Prekomerne kritike i pritisak mogu demotivirati dete za učenje
- Podsticanje razumevanja umesto pukog memorisanja može učenje učiniti zanimljivijim
Razumevanje načina kako deca gube motivaciju za učenje
Većina saveta za roditelje koji treba da im pomognu da njihovo dete postane uspešnije u školi često deluje kao da je pravljena za idealnu decu koja vole da uče i jedva čekaju da uđu u učionice. Međutim, mnoga deca ispoljavaju u nekom stepenu nezainteresovanost za školu. Deca ne postanu nezainteresovana i lenja sama od sebe, oni to nauče. Često roditeljska odgovornost za učenje i školski uspeh preuzme tokom osnovne škole, tako da dete sve manje brine i razmišlja o tome.
Uticaj roditelja na motivaciju deteta za učenje
Deca vole da uče od malena, saznaju nešto novo i istražuju, a spontano prate unutrašnje impulse uzrokujući da učenje bude izazov, ne obaveza. Međutim, emotivna blokada ili nekoristan obrazac ponašanja iz detinjstva mogu dovesti do emocionalnih blokada u odnosu roditelj-dete. Pozitivna emocionalna veza sa aktivnostima navodi decu da se rado vraćaju tim aktivnostima.
- Pravilna efikasna komunikacija sa decom može povećati šanse da vas dete razume i posluša, a izbegne se nerviranje i tenzija.
- Kreativne ideje poput igranja uloga ili takmičenja u rešavanju matematičkih zadataka mogu povećati motivaciju kod dece za učenje.
- Korišćenje veština igre i predstavljanja zadataka kao izazova umesto obaveze može rezultirati većom efikasnošću i motivacijom za učenje.
Istraživanja ukazuju na to da psihička stanja poput teškoća s koncentracijom i unutrašnjeg nemira doprinose nedostatku volje za obavljanjem domaćih zadataka kod dece u periodu puberteta. Emocije poput utučenosti, deprimiranosti i odsustva interesovanja dodatno utiču na motivaciju dece za učenjem u ovom periodu.
Vršnjačka grupa i njen uticaj postaju značajniji u pubertetu, što može dovesti do pada interesovanja za postizanje školskog uspeha. Nagradjivanje tinejdžera može initialno dati rezultate, ali s vremenom te nagrade gube važnost. Prilagođavanje pritiska i očekivanja roditelja karakteristikama tinejdžera može pomoći u lakšem završavanju školskih obaveza. Empatija, mirna komunikacija i osnaživanje tinejdžera od strane roditelja su ključni faktori za motivaciju u učenju.
Kako motivisati dete da uči
Podsticanje motivacije i prepuštanje odgovornosti detetu ključni su koraci u razvijanju detetovog odnosa prema učenju. Roditelji bi trebalo postepeno, u skladu sa uzrastom deteta, prepuštati odgovornost za školu detetu. Važno je da roditelj ima na umu da dete ide u školu zbog sebe i da se taj stav oseća u razgovorima.
- Omogućite detetu da samo priprema torbu za školu, vodi računa o domaćem zadatku i uzima knjige za lektiru iz biblioteke.
- Dopustite da dete samo ustaje na vreme i navija sebi alarm za buđenje.
- U razgovorima sa detetom naglašavajte da ono ide u školu zbog sebe, a ne zbog vas.
- Izbegavajte da preuzimate odgovornost za detetov školski uspeh – to podstiče nezainteresovanost i lenjost.
Iz takvog odnosa proizlazi način komunikacije i razgovora koji detetu ne ubija volju za učenjem, već deluje motivisano. Na taj način podsticaćete motivaciju, prepuštati odgovornost detetu i unapređivati njegov odnos prema učenju.
„Znanje je bitnije od ocena. Važno je da dete nauči na iskren način, a ne da se uči napamet radi dobrih ocena.“
Saveti za motivisanje deteta na učenje
Roditelji često, iako sa dobrom namerom, prave grešku konstantnog ispravljanja, prigovaranja detetu i deljenja saveta na svakom koraku. Slušanje deteta pretpostavlja da ne prilazimo tražeći kvar koji treba otkloniti, već sa iskrenim interesovanjem, dajući detetu priliku da iskaže šta ga muči i kako mu možemo pomoći da samo reši problem.
Važno je pitati dete šta želi od nas, kakvu podršku očekuje, pa proceniti koji deo ono može samo, a gde zaista mi moramo uskočiti. Cilj roditeljstva je osposobiti dete da postane samostalna odrasla osoba, a deo toga je i samostalnost u školi.
- Aktivno slušanje deteta pomaže deci da se osećaju važno i podržano, doprinoseći boljoj komunikaciji.
- Pohvala za trud i zalaganje, a ne samo za rezultate, podstiče decu na veću motivaciju za učenje.
- Roditelji koji podstiču rešavanje problema i kritičko mišljenje kod dece doprinose boljem razumevanju i pamćenju gradiva.
- Deca čiji roditelji ih podržavaju putevima i alatima za bolje učenje postižu veći uspeh u školi.
Istraživanja sugerišu da deca obično imaju veću motivaciju za učenje kada im roditelji pružaju primer i ličnim angažmanom pokazuju važnost obrazovanja. Osobine deteta kao što su samoregulacija, samoefikasnost i stil učenja takođe utiču na organizaciju učenja za akademski uspeh.
Zaključak
Motivisanje deteta da uči zahteva holistički pristup, koji uključuje razumevanje njegovih potreba, uvažavanje razvojnih faza i prilagođavanje strategija učenja. Ključna je podrška roditelja i stvaranje podsticajnog okruženja, gde se poštuje detetova radoznalost i interesi, a učenje se doživljava kao zabava a ne kao teret.
Kombinacija personalizovanih pristupa, aktivnih metoda učenja i emocionalne podrške pokazala se najdelotvornijom u podizanju dečje motivacije i poboljšanju akademskog uspeha. Važno je negovanje samosvesti i samopouzdanja, kao i usklađivanje unutrašnje i spoljašnje motivacije.
Dosledno praćenje napretka, postavljanje jasnih i dostižnih ciljeva, minimiziranje ometanja i povezivanje gradiva sa svakodnevnim životom, pokazali su se kao najefikasniji saveti za roditelje i nastavnike u motivaciji dece na učenje. Uz strpljenje, razumevanje i posvećenost, možemo pomoći deci da razviju ljubav prema znanju i ostvare svoj puni potencijal.